Naučite dete samokontroli

Naučite dete samokontroli

Naslovna fotografija: www.healthyforkful.com

Agresivnost je svako ponašanje čiji je cilj namerna povreda druge osobe. Ona se može javiti u obliku udarca, pljuvanja, grizenja (fizička agresija) ili u obliku uvrede ili pretnje (verbalna agresija). Agresivnost može biti takođe direktna i indirektna. Direktna uključuje: ruganje, ponižavanje, vređanje, kritikovanje, naređivanje i zahtevanje podređenosti, guranje, udaranje, čupanje. Indirektna je teže uočiva kao npr. namerno isključivanje djeteta iz grupnih igara, ogovaranje itd.

Razvoj agresivnosti:

Već kod dece u dobi od 7 meseci zabeležen je izraz ljutnje na licu. Međutim, iako deca mlađa od jedne godine ponekad reaguju udarcima, grizenjem i sl., u tom uzdrastu agresivnost nije usmerena dominaciji i povredi druge osobe, već deca u obliku slučajnih agresivnih reakcija izražavaju svoj protest zbog neke situacije koja ih frustrira. Tek nakon prve godine života, intelektualni i emocionalni razvoj dovoljno je napredovao da dete počinje da uviđa veze između svog ponašanja i reakcija ljudi u njegovoj okolini. U tom se dobu ono počinje učiti smislenom korištenju svog ponašanja kako bi postiglo određene ciljeve i tako zadovoljilo svoje potrebe. Ukoliko okolina ne reaguje na ponavljajuće agresivne reakcije deteta, dete će iste reakcije i koristiti ubuduće kad bude željelo nešto postići.
U različitim uzrastima prevladavaju različiti oblici agresivnog ponašanja. U ranom detinjstvu (s oko četiri godine) prevladava fizička i direktna agresivnost i ona se zadržava sve do kraja predškolskog uzrasta. Nakon toga, pri kraju predškolskog i početkom školskog razdoblja, do izražaja dolazi verbalna i indirektna agresivnost. Istraživanja pokazuju da se kod školske dece, uz otvorene oblike agresivnosti, pojavljuju i neki oblici prikrivene agresivnosti, kao što su npr. laganje i krađa.
Većina istraživanja pokazuje da u adolescentnom uzrastu (13-19 godina) agresivno ponašanje ređe, ali s težim posledicama. Dok kod predškolske i dece mlađe školske dobi uzroci agresije uglavnom unutar porodice (tj. agresivno ponašanje direktno je vezano uz određene postupke roditelja), agresiju adolescenata mogu izazvati događaji u školi, susedstvu, prijateljstvu (npr. neprijateljski odnos s nastavnicima).
U odrasloj dobi agresivnost se najčešće javlja u obliku u zlostavljačkog i kriminalnog ponašanja.
Istraživanja su pokazala da ponavljajuća agresivnost u dečijoj dovodi do agresivnog ponašanja u odrasloj dobi. Drugim rečima, agresivno ponašanje se nauči rano i, ako je još uvek postojano u dobi od osam godina, teško se menja.
Devojčice i dečaci razlikuju se u agresivnosti. Te se razlike primećuju već u drugoj godini života (dečaci se slabije koncentrišu i češće iskazuju ljutnju), a s daljnjim razvojem, kad deca više stupaju u kontakt s vršnjacima, postaju sve veće. Dečaci izražavaju više ponašanja koja uključuju silu. U školskom uzrastu dečaci su više skloni izravnoj i fizičkoj agresiji, dok su djevojčice sklonije neizravnoj i verbalnoj agresiji.
Deca se razlikuju po temperamentu tako da neka deca lakše «eksplodiraju» od druge dece međutim, koliko će se dugo te reakcije ponavljati prvenstveno zavisi od njihovih roditelja. Agresivnost se uči. Pokazalo se da je agresivnost češća u obiteljima u kojima se problemi rešavaju na agresivan način (pretnjama, vređanjem, tučom), porodicama koje su popustljive prema agresivnim ponašanjima dece, te u onim porodicama gde se deca vaspitaju fizičkim kažnjavanjem ili gde su roditelji previše kritični i previše zahtevni prema detetu – gde nema uzajamne komunikacije, već dete treba slediti roditeljske naredbe bez rasprave.

Upozoravajući znakovi agresivnog ponašanja

Roditelji čija deca pokazuju niže navedene znakove trebali bi razgovarati sa stručnjakom koji će im pomoći u shvatanju dece i savetovati ih u prevenciji nasilnog ponašanja.

Znakovi kod male dece i predškolske dece
§napadi besa koji traju dnevno duže od 15 minuta i ne može ih niko smiriti (roditelji, članovi porodice…), na kraju im ”popuste”
§prisutni su ispadi agresije često bez razloga
§impulzivni su, neustrašivi i energični
§konstantno odbijaju pravila i slušanje odraslih
§nisu vezani za roditelje; na nepoznatom mestu ne traže i ne odlaze do roditelja
§često gledaju nasilje na televiziji, uživaju u nasilnim temama ili su zlobni prema vršnjacima

Kako vaspitati nenasilno dete?

Pružite deci ljubav i pažnju – Decu nije dovoljno voljeti. Treba im to i pokazati rečima i gostvima.
Posvetite se detetu! Igrajte se zajedno s njime.
Studije su pokazale da deca koja nemaju kvalitetan nadzor roditelja, vrlo često razviju poremećaj u ponašanju. Kvalitetan nadzor = postavljanje granica i njihovo stalno poštivanje
Deca uglavnom uče prema primerima. Vrednosti poštovanja druge osobe u vašoj porodici najviše utiču na pojavu agresivnog ponašanja.

Roditelji ponekad ohrabruju agresivno ponašanja, a da nisu toga ni svjesni. Na primer, neki roditelji smatraju da je za dečake dobro da se nauče tući i da istuku onog koji ih zadirkuje. Svojim primerom naučite dete da je probleme moguće rešavati i mirnim rečima, a ne samo šakama i pretnjama.

Evo nekih predloga kako postupiti kada se dete ponaša na neprimeran način:

  • «time–out» dete treba da odsedi kratko vreme na unapred određeno mesto. Ta se tehnika može početi koristiti s 2 godine starosti samo treba paziti da vreme sedenja ne bude duže od 2 minuta.
  • Oduzmite određene povlastice – poput kratkotrajne zabrane igranja s drugom decom ili gledanja TV-a
  • Pokažite svoje negodovanje prema neprimerenom ponašanju, ali bez «moraliziranja»
  • reagujte svaki put kad se ponašanje javi

Vrlo je važno da u tim trenucima ne osramotite i ne ponizite dete. Problem je ponašanje, a ne dete! Možete reći nešto poput: “Volim te, ali ovo što si napravio/napravila mi se ne sviđa.” Negodovanje smirenim i sigurnom glasom više pomaže od fizičkog kažnjavanja i vikanja.
Pohvalite dobro ponašanje. Dete će ga sigurno jer deca žele ugoditi roditeljima. Zapamtite da su pohvala i pažnja najbolje nagrade.
Kad stvarate pravila, držite ih se. Deci je potrebna struktura s jasnim očekivanjima. Postavljati pravila, a zatim ih se ne pridržavati za njih je zbunjujuće i ne pokazuje im što tačno smeju, a što ne.
Gledanje nasilja na televiziji, u filmovima i na video igricama može pridoneti agresivnom ponašanju dece. Kao roditelj, možete kontrolirati količinu nasilja koju deca vide u medijima.

Izdvajamo

Priče za laku noć

kuvar.vrtic.org