Kako pripremiti dete za jaslice / vrtić

Kako pripremiti dete za jaslice / vrtić

Naslovna fotografija: wordpress.com

Polazak u jaslice, odnosno vrtić za svako dete predstavlja veliku promenu u životu. Dete dolazi iz porodice gde se osećalo sigurno, u njemu nepoznatu sredinu, među nepoznate osobe. Potrebno je da prođe određeno vreme tokom kojega se dete prilagođava novoj sredini, upoznaje vaspitačice i nove prijatelje.

Polazak u jaslice, odnosno vrtić za svako dete predstavlja veliku promenu u životu. Dete dolazi iz porodice gde se osećalo sigurno, u njemu nepoznatu sredinu, među nepoznate osobe. Potrebno je da prođe određeno vreme tokom kojega se dete prilagođava novoj sredini, upoznaje vaspitačice i nove prijatelje.

Svako dete prolazi kroz taj period, samo što se neka deca prilagođavaju brže (za samo nekoliko dana), a drugoj deci je potrebno duže vreme (i do 2 meseca). Neka deca reaguju burnije, a neka i ne pokazuju veće promene u ponašanju. Promene u ponašanju tokom prilagođavanja deteta su prolazna pojava i dobro je biti pripremljen na njih, kako bi detetu mogli što bolje pomoći u prilagođavanju.

KAKO SE DECA PONAŠAJU TOKOM PRILAGOĐAVANJA

Neka deca otvoreno negoduju, redovno burno kod rastajanja s roditeljima, plaču, odbijaju komunikaciju. Ne prihvataju i otvoreno se bune protiv nove situacije. Treba napomenuti da je trenutak rastanka krizni trenutak i da se većina dece nakon što roditelj ode primiri i zaigra.

Neka deca prve dane ulaze u sobu bez otpora zainteresirana za nove igračke, da bi se otpor pojavio treći dan ili iduću nedelju, kada shvate da je odlazak u vrtić svakodnevan a u njemu se ne osećaju još sigurno.

Burno reaguju obično mlađa deca. Starija će poslušno ući u sobu, ali će veći deo dana ćuteći, stajati pokraj vrata, odbijati komunikaciju s vaspitačicom ili drugom decom.

Ponekad dete u jaslicama / vrtiću odbija da jede, teško se uspavljuje, nemirno spava i inače je plačljivo bez vidljivog razloga.

Neka deca reaguju regresijom u ponašanju. Dete koje je prohodalo opet pribegava puzanju, dete koje je nedavno uspostavilo kontrolu stolice, sada opet obavlja nuždu u gaćice, ono koje je komuniciralo rečima sada opet pribegava gestovima i sl.

Razlog takvog ponašanja nije zaostajanje u razvoju. U želji da bude zaštićeno, dete bira ona ponašanja koja mu nude veću sigurnost.

Takve promene u ponašanju su prolaznog karaktera. One će nestati kada se dete prilagodi novoj sredini tj. kada se bude osećalo sigurno.

O tome koliko dugo će trajati period prilagođavanja i kako će se dete ponašati tokom tog perioda velikim delom zavisi:

   • o starosti deteta lakše se prilagođavaju starija nego mlađa deca
   • o kontaktima s većim brojem dece i odrasli
   • o karakteristikama ličnosti deteta
   • da li su i na koji način pripremana na polazak u jaslice/vrtić
  • o redovitosti dolaženja u ustanovu tokom perioda prilagodbe izostanci produžuju vreme prilagodbe.

KAKO MOŽEMO POMOĆI DETETU DA SE ŠTO BRŽE I LAKŠE PRILAGODI PRE SAMOG POLASKA:

1. Češće razgovarati s detetom o polasku u vrtić na način:

   • vrtić je mjesto gde ima puno igračaka i dece
   • u kojem se tete znaju igrati zanimljivih igara
   • pričati što će se sve raditi u vrtću i kako će teći njegov boravak
   • nikako ne plašiti dete vrtićem (tamo se mora sve pojesti, mora se spavati, videćeš ti kad dođeš u vrtić, kod vaspitačice i slične izjave)

2. Prilagoditi ritam detetova života u porodici onom kojim će živeti u vrtiću (preporučujemo pročitati “JEDAN DAN U JASLICAMA / VRTIĆU”)

3. Privikavati dete na noćnu posudu, da jede kašikom, pije iz šolje

4. Osamostaljivati dete u oblačenju, svlačenju, održavanju higijene i prehrane (za dete vrtićkog uzrasta).

KADA KRENE U JASLICE / VRTIĆ:

1. Poželjno je da prve dane (1-2 nedelje) dete dolazi u vrtić na kraće vreme.

Za dete od 1 do 3 godine starosti prvi dan na 1/2 sata, a kasnije sve duže i duže. Raspored dolaženja dogovoriti s roditeljima.

Za decu od 3 do 6 godina trajanje boravka prvih dana može biti i duže, ali uvek u vreme igre. Vreme odmora je kritičko vreme pa ga treba ostaviti za kasnije razdoblje kada se dete donekle prilagodi novom prostoru.

2. Poneti sa sobom neku detetu dragu igračku ili predmet – oni mu pružaju sigurnost (bočica, gaza i sl.)

3. Tokom perioda prilagođavanja nije poželjno navikavati dete na nove oblike ponašanja (navikavanje na noćnu posudu, odvikavanje od bočice, dude)

Ako željeno ponašanje nije usvojeno do polaska u jaslice/vrtić, tokom prilagođavanja svakako ga nije dobro podsticati, nego ostaviti za vreme kada se dete prilagodi novim promenama u svom životu.

4. Vrlo je važan jutarnji rastanak s detetom u jaslicama / vrtiću.

Roditelj treba biti smiren, nikako detetu ne smije pokazati svoju zabrinutost ili žalost što ga ostavlja. Dete će to osetiti pa će se i ono tako osećati. Rastanak s detetom se ne smije odlagati u nedogled. Dugo smirivanje deteta ili ponovno vraćanje ne preporuča se, jer dete plaće. Dete će ubuduće    plakati duže očekujući da se roditelj vrati.

5. Važno je ostvariti dobar kontakt s roditeljem.

Tete postaju vrlo važne osobe u životu deteta i ono će biti smirenije i osećat će se sigurnije ako vidi da njegova mama i teta razgovaraju ljubazno.

6. Po povratku iz vrtića, dobro je više vremena provoditi s detetom. Šetati, igrati se, pričati priče, pružati nježnost, pokazati interes za njegove doživljaje iz vrtića.

Nakon nekog vremena, kada se dete prilagodi i oslobodi straha od nepoznatog, jaslice/vrtić će postati mesto u koje će dete rado dolaziti i gde će provoditi vreme u igri s novim prijateljima.

Nadamo se da smo vam ovim savetima pomogli da to vreme dođe što pre.

Izdvajamo

Priče za laku noć

kuvar.vrtic.org