Princeza Omorika

Princeza Omorika

Naslovna fotografija: www.cartoonnetwork.ru

U davna, pradavna vremena živela je jedna prelepa princeza Omorika. Njen otac i majka, kralj i kraljica četinara bili su toliko očarani svojom nežnom mezimicom da su je štitili i od najmanjeg daška vetra. Leti kada bi grejalo sunce kralj bi naredio svim četinarima da se okupe oko princeze i naprave hlad. Zimi, dok su drugi uživali da im sneg prekrije grane Omorika je morala da se sakrije ispod najvišeg stabla da se ne pokvasi. Ptice nisu smele da joj prilaze da je ne isprljaju. I cveću je bilo zabranjeno da raste u njenoj blizini.

-  Šta ako je princeza alergična na polen? - Brinula se kraljica. - Mogla bi kijavicu da dobije. -  Molim vas recite tim cvetićima da rastu na nekom drugom mestu. -

Kralj je naredio da se kazne sve bubice koje se usude da priđu Omorici. Njegova nežna princeza mogla bi da se uplaši tih krilatih, nogatih, dlakavih stvorenja. – Šta ako joj od straha ten ubledi? - Toliko su se trudili da je zaštite da su čak i oni prestali da razgovaraju sa njom, da je ne bi umarali previše.

Usamljena princeza počela je da vene od tuge. Prestala je da se smeje. Grane su joj se povile i požutele. Kada je to video, kralj  je odmah pozvao kišu da joj rosi lice. Vetar joj je hladio čelo. Ptice su joj pevale najnežnije uspavanke, bubice su joj pravile društvo, ali sve je bilo uzalud, princeza ništa više nije primećivala.

Na drugoj strani brda rastao je još jedan usamljeni četinar. Mladić je gledao princezu sa proplanka i divio se njenoj lepoti. Maštao je o danu kada će se upoznati. Videvši šta se dešava sa Omorikom zamolio je jednu pticu da mu pomogne. Uveče, kada je ptica otišla da peva princezi uspavanku sačekala je da svi odu na spavanje, a onda je ubrala poslednju šišarku sa njene grane. Mladić je, takođe, ubrao šišarku sa svoje grane i dao je ptici da ih zajedno odnese na najlepše mesto na svetu.

Sa šišarkama u kljunu letela je ptica iznad gora i mora, planina i reka. Tražila je novi dom za svoje prijatelje. Letela je i letela sve dok nije ugledala veličanstveni kanjon i reku zelene boje. Taman je htela da sleti kada je začula potmuli zvuk negde iz dubine. Tlo je počelo da se trese, a na zemlji su se pojavile pukotine. Ptica je se uplašila i ispustila šišarke iz kljuna, a one su se otkotrljale i upale u duboku provaliju.

Prolazile su godine i vekovi. Male šišarke spavale su dubokim snom prekrivene zemljinim pokrivačem, sve dok jednog dana zemlja nije ponovo počela da se trese i dok ih nije izbacila na površinu. Od silne buke šišarke su se odmah probudile. Sa brežuljka na kom su se našle pružao se divan pogled na reku Drinu, a nebo je bilo tako blizu, da im se činilo da će jednog dana kada im stabla ponovo izrastu moći da ga dotaknu.

Omorika

Princeza Omorika živela je srećno sa svojom porodicom na planini Tari skrivena od ljudskih pogleda. Samo su retki srećnici, koje je put slučajno naneo tu imali priliku da je vide i da joj se dive. Drugi su, pak, čuli priče o njenoj lepoti. Jednoga dana priču je čuo botaničar Josif Pančić i krenuo je u ekspediciju da pronađe Omoriku, ali mu to nije pošlo za rukom.

Prošle su 22 godine pre nego što je Pančić konačno uspeo da pronađe dobro skrivenu princezu. Čim ju je ugledao znao je da je ova lepotica poseban četinar za koji svet još nije čuo. Zahvaljujući njemu Omorika je uskoro postala poznata i svi su želeli da je vide. Dolazili su iz botaničkih bašta širom sveta, molili su Omoriku da krene sa njima, nudili joj počasno mesto u vrtu, ali je nežna princeza, ne mareći mnogo za slavu i popularnost odlučila da zauvek ostane na planini Tari.

Izdvajamo

Priče za laku noć

kuvar.vrtic.org