Šampion Kazanova

Šampion Kazanova

Naslovna fotografija: www.vrtic.org

Osvanulo je divno jutro na imanju ergele Gradic u Nemačkoj. Kapi rose presijavale su se na mladoj prolećnoj travi a u vazduhu se još uvek osećao dah odlazeće zime. Na prvi pogled sve je delovalo tiho, samo se negde u daljini čuo cvrkut ptica...

Osvanulo je divno jutro na imanju ergele Gradic u Nemačkoj. Kapi rose presijavale su se na mladoj prolećnoj travi a u vazduhu se još uvek osećao dah odlazeće zime. Na prvi pogled sve je delovalo tiho, samo se negde u daljini čuo cvrkut ptica. Ali, kada su se otškrinula vrata na jednoj od štala unutra je izgledalo kao u košnici. Džokeji su žurili na sve strane sa četkama u rukama. Pripremali su ždrebce za posetu Josipa Kolara, čuvenog konjičkog trenera iz Srbije. Istimareni i uglađeni ždrebci su izlazili u padok da ih poznati trener osmotri. Zatim je usledila demonstracija galopa. Iza mladih grla, koja su jurila stazom poput strele, dizao se oblak prašine. Gospodin Kolar bio je vrlo zadovoljan. Bilo je tu lepih dorata i vranaca, rođenih i odgajanih da trče i pobeđuju. Kada je konačno saopštio da bi želeo da kupi Kazanovu, četvorogodišnjeg vranca koji se tog dana nije naročito istakao, bilo je to veliko iznenađenje za sve prisutne, posebno za ostale članove delegacije iz Srbije, ali je poznati trener bio suguran u svoju odluku.

Tako je mladi ždrebac  stigao u nepoznatu mu zemlju na vrlo lepo ergelu po imenu Zobnatica. Pastuv iz susednog boksa odmah je upozorio Kazanovu da je ovde „glavni„ Beli Labud i da je vrlo važno da mu se oda počast. - Svašta - čudio se vranac. - Da jedan konj odaje počast labudu. I šta uopšte ta ptica traži na ergeli konja? - Ne razumem ja te vaše običaje, - rekao je Kazanova i nastavio da se časti porcijom ukusne zobi.

Sledećeg jutra, dok se zagrevao na poljani pripremajući se da oproba novu stazu, Kazanova je primetio da su se ostali zdrebci postrojili iščekujući nekoga vrlo važnog. Bio je to Jadran II. Prvi konj koji je nakon Drugog svetskog rata osvojio Triple krunu, najveću titulu koju jedan galoper može postići u trkačkoj karijeri. Zbog toga je bio posebno cenjen među ostalim grlima. Dan na ergeli započinjao je jutarnjom smotrom. Jadran II bi osmotrio sve konje i odobrio početak treninga.

Stiže Beli Labud - proneo se šapat među konjima. - Pogledaj ovog novog, ne zna gde mu je mesto, sad će naučiti lekciju.- Iz obližnje štale išetao je znameniti belac, koga je, uprkos dubokoj starosti,  krasila neverovatna lepota. Jadran II je pozdravio okupljene zdrebce uobičajenim blagim naklonom glave, a onda je ni ne pogledavši Kazanovu projurio pored njega u strahovitom galopu. Mladom pridošlici konačno je bilo jasno - Beli Labud je u stvari ovaj konj a ne neka dugovrata ptica iz obližnjeg jezerca.- Nadimak mu je zaista odgovarao. Kazanova nikada do sada nije video tako elegantan galop.

Dani su prolazili. Drveće je već olistalo i rode su se vratile u svoje gnezdo na krovu šupe za seno, a Kazanova je naporno trenirao pripremajući se za veliku trku. Ponekad bi primetio jednu belu siluetu kako ga posmatra iz daljine. Trener Kolar govorio mu je o beogradskom hipodrumu. Učešće i pobeda na trci za Pehar predsednika Republike bio je san svakog galopera. Ždrebac je, više nego bilo ko drugi, priželjkivao taj lovorov venac na svom vratu. Želeo je da opravda poverenje koje su mu ukazali trener i džokej. Noć uoči trke mladi ždrebac bio je veoma napet. U vazduhu se osećala sparina, smetao mu je roj muva i nikako nije uspevao da pronađe udoban položaj. Da bi se primirio razmišljao je o ergeli na kojoj je rođen. Prisećao se svog prvog izlaska na stazu, kako je tada zadivljeno posmatrao iskusne trkače.Taman je u mislima odlutao do pobedničke vitrine u kojoj su se čuvali šampionski pehari kad ga prenu zvuk nečijih kopita. U posetu mu je dolazio Jadran II noseći u zubima nekakav predmet - Ovo je moja srećna potkovica, voleo bih da je ti uzmeš- rekao je belac. Kazanova je bio veoma iznenađen. Bio je ovo prvi put da mu se legendarni šampion obratio. - Zašto je poklanjate baš meni? - nije odoleo a da ga ne pita. - Zato što nju mogu da nose samo pobednici, a ti ćeš biti najveći od svih - rekao je Jadran II.

Legendarni šampion bio je u pravu. Kazanova je od starta trke pojurio kao strela ostavljajući protivnike daleko iza sebe. Tog dana u Zobnaticu je se vratio sa prvim pobedničkim vencom oko vrata. A novinari su već govorili o najboljem trkaču koji se pojavio na beogradskom hipodromu. Žustri galoper uspeo je ono što niko pre, a ni posle njega nije, pet godina za redom osvajao je Pehar predsednika Republike. Suvereno  je vladao i hipodromima širom Evrope. Učestvovao je na 33 trke i čak 30 puta pobedio. Poslednji trijumf zabeležio je u svojoj 8 godini što je takođe presedan među galoperima.

I danas se u Zobnatici priča o neponovljivom uspehu ovog šampiona. Kako i ne bi kad je iza Kazanove  ostalo čak 177 potomaka. Neki od njih su se, baš kao i otac, na ergelu vraćali sa pobedničkim peharima. Kasnije, kada su i oni dobili svoje potomke prenosili su im galopska umeća i priču o svom legendarnom pretku.

Generacije ždrebaca odgajane su na ergeli uz sećanje na dva šampiona koja su je proslavili. A posetioce ovog lepog zdanja najpre u parku dočeka statua poznatog belca, koga mališani maze po glavi i nude mu kocku šećera. Nešto dalje, na mestu gde počiva Kazanova nalazi se crna mermerna pločom na kojoj je urezan njegov lik. Tu je i jedan neobičan muzej u obliku potkovice, a u njemu su čuvaju svi trofeji i uspomene.

Izdvajamo

Priče za laku noć

kuvar.vrtic.org