Avantura miša Sivka

Avantura miša Sivka

Naslovna fotografija: www.cartoonnetwork

Miš Sivko živi u Beogradu na Konjarniku. Njegov  čukun, čukun, čuku-u-u-u-u-n deda došao je ovde  pre mnogo godina skriven  u kočijama jednog  Mongola  iz  daleke zemlje Rusije . Od tada  miševi iz porodice Rusić  žive u ovom kraju grada.

Sivko stanuje sa svojom mamom i tatom i trideset - četvoro braće i sestara u napuštenoj  staroj fabrici.  Svi članovi porodice vredno rade. Čim svane Rusići odlaze na obližnju pijacu  da prikupljaju mrvice  šunke i sira.                     

Mali Sivko pravi je radoznalko . Najviše voli da posmatra decu ujutru kad ih mame vode u vrtić.

- Voleo bih i ja da idem u vrtić- rekao je Sivko mami mišici.

- Miševima nije mesto u vrtiću!

- Zašto - insistirao je Sivko.- Zašto se mi uvek skrivamo od ljudi?

- Zato što se ljudi druže sa ljudima a miševi sa miševima - kazala je mama Rusić.

Miš SivkoJednoga dana dok su se Rusići šunjala ka pijaci Sivko se neprimetno iskrao iz kolone i krenuo za devojčicom Sofijom u vrtić.

- V-A-U-U-U  koliko šarenih papira - razgledao je mišić,- i kako lepo miriše NA MASLAC I DŽEM.

-  O . R. A. R.  šta li to znači?  Nikada nisam čuo za tu reč - čudio se Sivko?

- Čekaj da vidim - provirio je u ORMAR.

- Vidi pa ovo su Sofijine crvene  cipelice , mogao bih da probam kako mi stoje - ušao je Sivko  u cipelu, primirio se i zaspao.

Popodne kada su deca krenula napolje Sofija je u ormariću ugledala „nezvanog gosta“ .

- Nešto se nalazi u mojoj cipeli - rekla je Sofija vaspitačici.

- Dođi da proverimo - predložila je vaspitačica. Kada je otvorila ormar ugledala je miša u cipeli.

- M-I-Š M-I-Š, M-I-Š - vikala  je prestrašena žena.

- Ovde  je MIŠ.

Mišić je iskočio iz cipele i pojurio  po hodniku. Trčao je na sve strane. Pokušavao je da nađe neku rupu u koju bi moga da se zavuče.
Deca su se smejala i hrabrila ga da pronađe skrovište. Vaspitačice su se ljutile i grdile ga. Sivko je jurcao i jurcao, levo i desno, sve dok  ga nije preklopio jedan roze šeširić sa belom mašnicom.

Miš Sivko

- Nema mi spasa - pomisli prestrašeni mišić.
- Sad će me sigurno dati nekoj mački da me smaže za užinu
- Samo ne mačka,  samo ne mačka - cvilio je Sivko. Zatvorio je oči, šćućurio  se i čekao .

Siroti mališa kada je smogao snage da ponovo otvori oči primetio je da su ga izneli napolje i spustili na zemlju. Potrčao je najbrže što je mogao, a onda je iznenada zastao, okrenuo se, i video decu kako mu mašu.

- Dođi nam opet -  dovikivala su deca.

- Možda,  jednog dana -  pomisli Sivko i jurnu ka svome domu  gde su ga čekali  mama, tata i sve sestre i braća.

Izdvajamo

Priče za laku noć

kuvar.vrtic.org