Povratak dabrova

Povratak dabrova

Naslovna fotografija: www.co.elk

Stanovnici Zasavice živeli su mirnim uobičajenim životom u svojoj močvari sve dok jednog dana jazavac Mile nije čuo strašnu vest. - Sve će nas pojesti. Jao teško nama. Kažem vam sve će nas smazati za doručak ti džinovki glodari. - Jadikovao je Mile hodajući levo - desno i odmahujući glavom. - Teško nama, moraćemo da se selimo. Da, da, to nam je jedini spas. Spakovaćemo se i još noćas odseliti iz močvare pa nek glodari glođu svoj rep, jer nas ovde neće biti. - Životinje koje su se okupile oko usplahirenog jazavca gledale su ga začuđeno, niko nije razumeo o čemu to on priča. - Da nije možda sanjao neke glodare pa ga još uvek progone? - pitao se jež Laza.

Mile je i dalje pričao o propasti močvare kada je dotrčao njegov najbolji drug tvor Pera. Para je protresao jazavca za rep tako snažno da je siroti Mile zaurlao od bola. -Ali to je zaustavilo buncanje o glodarima. - Mile smiri se - rekao je Para. - Prepao si celu močvaru svojim pričama. Odakle ti ideja da će ovde doći neki glodari i da će nas sve potamaniti? Mislim, to je besmisleno. -                                           

 - Besmisleno! Je li? - Razljutio se jazavac. - Mislite ja sam to izmislio da bih vas malo uplašio? Koji je danas dan? - Vikao je Mile. - Da nije dan šale? Ne! A dan kobajagi istina? Ne! A dan belih laži? Ne! Nije ni dan izmišljenih priča. Ni dan hodanja unatraške. Ni aprilili dan. Danas je ČETVRTAK! Običan četvrtak a ja sam jutros, dok sam prao brkove, tu iza mladih rogoza, čuo ljude  kako kažu da će u Zasavucu uskoro dovesti nekakva dabrove, džinovske glodare koji su istrebljeni sa ovih prostora još pre sto godina. A to znači samo jedno. Vreme je da mi brišemo, ako ne želimo da postanemo ručak tim opakim stvorovima. - 

- Kako znaš da su opaki? - Pitala je kuna Kaja. – Pa čula si da su džinovski, znači da su im i zubi ogromni, a sigurno nisu porasli od supice od travice. Kažem vam ja, to su nemani koje će da zavladaju močvarom.

Stanovnici Zasavice bili su zabrinuti. - Šta će biti sa njima i njihovim kućama. - Nisu želi da se sele, voleli su svoju močvaru. - Ali, ako su ti dabrovi tako strašni šta im drugo preostaje? - Niko nije znao, čak ni kornjača Kata najstariji žitelj močvare, kako oni izgledaju i da li su opasni.

Odlučili su da saznaju ko su ti dabrovi. Narednih dana organizovali su specijalnu kontraobaveštajnu službu. Agenti su bili na zadatku. Jež Laza, kuna Kaja i lasica Dubi  šunjali su se kroz travu i trsku, pomno prateći svakog ko je kročio na njhovo tlo.

Zapisivali su sve što su čuli. Dovešće 16 parova. Mužjake i ženke, čula je Kaja. Odmah je javila vest vidri Voji koji je bio zadužen za prikupljanje svih informacija. 

Laza je saznao da dabrovi dolaze iz Minhena iz Nemačke. Čuli su da vole da grade domove u vodi i pod vodom tako što prave brane od grančica i blata i da su dobri plivači. - Mogli bi onda da ih pošalju na Olimpijadu da se takmiče za tu njihovu Nemačku, umesto što će ih dovesti ovde. - Komentarisao je Voja najnovije vesti. 

Agenti su prikupili mnogo informacija o dabrovima, ali i dalje nisu znali šta ovi veliki glodari vole da jedu?   Životinje su već počele da se pakuju kada je jazavac Mile primio pismo od svog rođaka Harija sa reke Kupe iz Hrvatske. Pismo je donela roda Ana koja se, tog jutra, vratila sa juga kući. Hari je, kao i obično, pisao kako ga muči kostobolja i kako mu krzno nije više tako toplo, ili je možda ove zime mraz bio jači nego lani. Te kako će ovog proleća sigurno pronaći neku finu ženku pa će ga grejati njena ljubav.

Na kraju je pomenuo da su na reku Kupu stigli novi simpatični stanovnici koji po ceo dan vredno rade. Baš pre neki dan dabrovi su ga pozvali na ručak. Oni su biljojedi pa je na meniju bilo mlado lišće, korenje vodenih biljaka i ukusne grančice, a njemu se najviše dopao…. - Biljojedi! -  Mile je od radosti ispustio pismo. - Veliki glodari su biljojedi! Spašeni smo! Dabrovi nas neće pojesti, jedu samo biljke! - Radosna vest se za tren oka pronela močvarom. Neće morati da napuste Zasavicu.

Kuna Kaja organizovala je priredbu dobrodošlice za buduće stanovnike ovog rezervata prirode. Žablji hor, smešten na velikom lokvanju, otpevo je za početak tri pesme. Lasica Dubi bila je zadužena za cvetnu dekoraciju, a jazavac Mile za posluženje. Na jelovniku su se našle sveže urbane grančice jasena, topole i jove.

Dabrovi su u početku bili malo stidljivi, mada im je prijala pažnja i obrok nakon dugog puta. Zahvalili su se na lepom prijemu i srdačnim željama da im ovo mesto uskoro postane dom, a onda su hitro uskočili u vodu i za tren oka zaronili u dubinu. Krenuli su u potragu za savršenim mestom gde će  napraviti svoje novo stanište. Vredni graditelji ubrzo su napravili mnogobrojne brane, dajući svima do znanja da u Zasavici, pored ostalih životinja, živi i džinovski glodar u miru i slozi sa ostalim stanovnicima. 

Izdvajamo

Priče za laku noć

kuvar.vrtic.org